Gde se kriju stenice?

Stenice mogu ući u vaš dom neprimetno i lako preko prtljaga, putnih torbi, odeće, polovnih kreveta i drugih predmeta. Njihov tanani oblik tela im omogućava da se uvuku u sićušne pukotine i procepe debljine kreditne kartice. Stenice nemaju gnezda kao mravi ili pčele, ali obično se nalaze u grupama na skrivenim mestima. Obično se kriju u dušecima, drvenim krevetima, uzglavljima, ramovima kreveta i slika, lajsnama od parketa. Uglavnom se kreću u krugu od tri do šest metara od kreveta i prostora za sedenje. Zavlače se u najmanje pore nameštaja odakle lako dolaze do svog izvora hrane.

Vremenom mogu preći iz spavaće sobe u pukotine ili druga zaštićena mesta. Takođe se mogu proširiti u susedne sobe ili stanove. Pojava stenica nije uvek posledica nehigijene, mogu se naći kako u besprekorno čistim objektima tako i u prljavim. Svakako da uredno održavanje soba može pomoći u smanjenju broja lokacija na kojima se one mogu sakriti.

Kada stenice ujedaju?

Stenice danju miruju zbog čega ih je veoma teško pronaći, a aktivne su noću kada nema svetla i vibracija. Tada izlaze iz svojih skrovišta, kreću u napad i usnim aparatom za bodenje sisaju krv domaćina. Hrane se od tri do deset minuta dok ne prikupe toliko krvi da budu mirne danima, a zatim se neprimetno povlače. Zanimljivo je da ih privlači izdahnuti ugljen dioksid. Sposobne su da registruju razliku između količine ugljen dioksida koju osoba ispušta u toku sna ili u budnom stanju.

Stenice ujedaju one delove tela koji su otkriveni tokom spavanja (lice, vrat, ruke). One ubrizgavaju antikoagulant koji sprečava zgrušavanje krvi, ali i sastojak koji izaziva utrnuće kako bi ubod bio bezbolan. Na mestu uboda čovek oseća neprijatan svrab. Mogu da prenesu zarazne bolesti jer dolaze direktno u kontakt sa krvlju. Prouzrokuju brojne zdravstvene probleme, osip na koži, alergijske reakcije i psihološke simptome.

Stenice su veoma otporne. Bez hrane mogu da izdrže i pola godine, a na temperaturama nižim od 15 C miruju. Mogu da hiberniraju do dve godine. Može se reći da su postale veoma značajne štetočine 21. veka pošto su uglavnom rasprostranjene u urbanim sredinama. One su našle nove načine da se veoma brzo i efikasno umnožavaju.

Znaci infestacije stenicama

Stenice je veoma teško otkriti. Neki od pokazatelja njihovog prisustva u kući mogu biti:

-Karakteristične promene na koži

-Male krvave fleke na posteljini i jastučnicama

-Crne mrlje na dušeku i ispod njega koje predstavljaju izmet stenica

-Ostaci njihove kože koja ostaje nakon što one istrunu

-Ustajali, neprijatan miris koji prouzrokuju žlezde koje se kod odraslih stenica nalaze na grudnom regionu.

Uništavanje stenica

Zahvaljujući upotrebi pesticida stenice su u mnogim zemljama nestale. Međutim, poslednjih decenija njihov broj se povećao zbog sve većih migracija ljudi.

Uništavanje stenica je složen proces i započinje čišćenjem mesta na kojima one žive.

Čišćenje zaraženih područja će biti korisno u kontrolisanju stenica, ali njihovo istrebljenje obično zahteva stručan hemijski tretman – dezinsekcija protiv stenica.

Ako pronađete znake infestacije stenicama, najbolje je u najkraćem mogućem roku kontaktirati stručno osoblje firme Eko Div, kako biste ih uništili i sprečili da se ponovo pojave.

Deviperizacija je hemijski metod koji se preduzima radi odbijanja zmija. U novije vreme na tržištu su dostupna specijalna sredstva za odbijanje zmija (tzv. repelenti) koji su neškodljivi za ljudsko zdravlje i okolinu, a svojim specifičnim mirisom odbijaju zmije, te se one drže podalje od tretiranih područja.

Repelenti se apliciraju na području koje se želi zaštititi od prolaska zmija. Njihovo delovanje vremenom slabi, te se posle određenog vremena moraju ponovo aplicirati. Delovanje repelenata se zasniva na vrlo osetljivim njušnim receptorima zmija koje izbegavaju tretirana područja. Uspešnost repelenata je različita kod pojedinih vrsta, te zavisi i od vremenskih uslova primene. Nakon navedenih mera potrebno je stvoriti uslove koji što manje pogoduju načinu života zmija. Potrebno je smanjiti broj mesta na kojima se mogu sakriti zmije i/ili njihov plen, te je moguće obaviti dodatnu deratizaciju nakon uređenja okoline kako bi se uklonio njihov plen sa tog područja.

PRI SUSRETU SA ZMIJOM: Bez panike. Ne dovoditi se u kontakt sa životinjom i ne izazivati, ne biste trebali pokušavati ubiti, uhvatiti ili odgurnuti zmiju! Ako je zmija uočena na vreme (to je prije nego što se nagazilo na nju) ne bi trebalo biti nikakvih problema. Otrovnice su svakako opasne za čoveka, ali je i čovek itekako opasan za njih. Otrovnice nisu posebno brze zmije, a pri susretu sa opasnošću obično se ponašaju tromo (neće brzinski odjuriti poput nekih drugih vrsta), već najčešće zauzimaju preteći stav, upozoravaju na svoju prisutnost siktanjem i polagano se povlače. Svrha ovakvog ponašanja je upozoravajuća, kako bi se potencijalna opasnost održala na odstojanju dok se otrovnica povlači na sigurno. Takvo ponašanje je prisutno i kod nekih zmija neotrovnica. Ono što u tom slučaju treba uraditi jeste:

nikako se ne približavati zmiji
održati udaljenost između zmije i sebe od barem 50 cm
držati zmiju na oku
zaobići zmiju ako je to moguće
ako ne, pričekati da se zmija skloni!

Zmije ne mogu skakati, a otrovnice ne mogu ni puzati brže nego što čovek može trčati. Domet ugriza koji otrovnica može dostići izbacivanjem prednjeg dela tela iznosi najviše koliko je životinja dugačka. Prema tome, na udaljenosti od 1 metra od otrovnica, ista nikako ne može nauditi ako joj se ne približavamo. Osim toga, da bi zmija odapela prednji deo tela, mora ga prvo napeti, približavanjem glave telu i savijanjem prednjeg dela tela u obliku slova S. Ako se uoči ovakvo ponašanje kod zmije to je krajnje upozorenje i pogrešan trenutak da joj se pokuša približiti. Ako se zmija počela odmicati, treba pričekati da ode. Ako se zmija ne miče, a ne može se zaobići, dobro je lupati nogom ili štapom po tlu. Naime, zmije su gluve , ali osjećaju vrlo dobro vibracije tla.