Stenice su mali, krilati insekti smeđe boje koji pripadaju redu riličara. Telo im je pokriveno dlačicama. Na glavi se nalaze ispupčene i dobro razvijene oči, kao i antene. Usni aparat je prilagođen za bodenje i sisanje pomoću rilice. Odrasle stenice imaju pljosnato telo veličine semena jabuke. Nakon hranjenja telo se uveća pet do šest puta i dobija tamnocrvenu boju.

Stenice ne mogu da lete, ali se veoma brzo kreću po podovima, zidovima i plafonima. Ženka polaže i do 5 jaja dnevno, veličine zrna prašine. Nakon 5 do 22 dana iz jaja se izležu larve, male kućne stenice, koje posle petog presvlačenja polno sazrevaju. Pod povoljnim uslovima mogu imati tri ili više generacija godišnje.

Kada napadaju i gde se kriju stenice?

Stenice mogu ući u vaš dom neprimetno i lako preko prtljaga, putnih torbi, odeće,  polovnih kreveta i drugih predmeta. Njihov tanani oblik tela im omogućava da se uvuku u sićušne pukotine i procepe debljine kreditne kartice. Stenice nemaju gnezda kao mravi ili pčele, ali obično se nalaze u grupama na skrivenim mestima. Obično se kriju u dušecima, drvenim krevetima, uzglavljima, ramovima kreveta i slika, lajsnama od parketa. Uglavnom se kreću u krugu od tri do šest metara od kreveta i prostora za sedenje. Zavlače se u najmanje pore nameštaja odakle lako dolaze do svog izvora hrane.

Vremenom mogu preći iz spavaće sobe u pukotine ili druga zaštićena mesta. Takođe se mogu proširiti u susedne sobe ili stanove. Pojava stenica nije uvek posledica nehigijene, mogu se naći kako u besprekorno čistim objektima tako i u prljavim. Svakako da uredno održavanje soba može pomoći u smanjenju broja lokacija na kojima se one mogu sakriti.

Stenice danju miruju zbog čega ih je veoma teško pronaći, a aktivne su noću kada nema svetla i vibracija. Tada izlaze iz svojih skrovišta, kreću u napad i usnim aparatom za bodenje sisaju krv domaćina. Hrane se od tri do deset minuta dok ne prikupe toliko krvi da budu mirne danima, a zatim se neprimetno povlače. Zanimljivo je da ih privlači izdahnuti ugljen dioksid. Sposobne su da registruju razliku između količine ugljen dioksida koju osoba ispušta u toku sna ili u budnom stanju.

Stenice ujedaju one delove tela koji su otkriveni tokom spavanja (lice, vrat, ruke). One ubrizgavaju antikoagulant koji sprečava zgrušavanje krvi, ali i sastojak koji izaziva utrnuće kako bi ubod bio bezbolan. Na mestu uboda čovek oseća neprijatan svrab. Mogu da prenesu zarazne bolesti jer dolaze direktno u kontakt sa krvlju. Prouzrokuju brojne zdravstvene probleme, osip na koži, alergijske reakcije i psihološke simptome.

Stenice su veoma otporne. Bez hrane mogu da izdrže i pola godine, a na temperaturama nižim od 15 C miruju. Mogu da hiberniraju do dve godine. Može se reći da su postale veoma značajne štetočine 21. veka pošto su uglavnom rasprostranjene u urbanim sredinama. One su našle nove načine da se veoma brzo i efikasno umnožavaju.

Stenice je veoma teško otkriti. Neki od pokazatelja njihovog prisustva u kući mogu biti:

• Karakteristične promene na koži
• Male krvave fleke na posteljini i jastučnicama
• Crne mrlje na dušeku i ispod njega koje predstavljaju izmet stenica
• Ostaci njihove kože koja ostaje nakon što one istrunu
• Ustajali, neprijatan miris koji prouzrokuju žlezde koje se kod odraslih stenica nalaze na grudnom regionu.

Uništavanje stenica

Zahvaljujući upotrebi pesticida stenice su u mnogim zemljama nestale. Međutim, poslednjih decenija njihov broj se povećao zbog sve većih migracija ljudi.
Uništavanje stenica je složen proces i započinje čišćenjem mesta na kojima one žive.
Čišćenje zaraženih područja će biti korisno u kontrolisanju stenica, ali njihovo istrebljenje obično zahteva stručan hemijski tretman - dezinsekcija protiv stenica.